“Niška banja”, pesma koja oslikava vrcavi duh i temperament Nišlija, poslednjih godina sve više postaje i planetarni hit. Osim što je sastavni deo repertoara popularnog violiniste Nemanje Radulovića, našla se i u filmu sa Dastinom Hofmanom “Boychoir”- “Hor dečaka”. A zašto je ova pesma zanimljiva ljudima širom sveta, odgovor su nam dali Joško Hartl, bubnjar i Bojan Mladenović, profesor niškog Fakulteta umetnosti.
Odgovor na pitanje je jednostavan: radi se o zanimljivom ritmu. Da bi došli do objašnjenja šta je to specifično u ritmu „Niške banje“, sagovornici Srbija Vesti, Bojan Mladenović profesor na FU u Nišu i Josip Hartl, poznati niški bubnjar, uputili su nas u „tajne“ teorije muzike.
“U muzici postoje naglašeni i nenaglašeni tonovi, a njihov tok izmene zove se muzički metar. Takt je svaka metrički određena grupa između dva naglaska. Naglašeni delovi takta su teze, nenaglašeni arze,” kaže Bojan Mladenović.
Metrika (nauka o muzičkom metru) deli taktove na proste i složene. Prosti su taktovi koji imaju samo jedan metrički naglasak (samo jednu tezu) i tu spadaju jedino dvodelni i trodelni taktovi.
Dvodelni takt ima jednu tezu i jednu arzu, a trodelni jednu tezu i dve arze. Složeni taktovi imaju dve ili više teza. Oni nastaju spajanjem dva ili više jednostavna takta. Među složene taktove ubrajaju se svi taktovi od četvorodelnog pa naviše.
“Takt koji je primenjen u “Niškoj banji” je devet osmina (9/8), devetodelni takt koji može biti pravilno i nepravilno složen. Pravilno je složen ako se sastoji od tri trodelna takta (3+3+3), što uglavnom srećemo u klasičnoj muzici. U ovoj našoj himni Niša, pesmi “Niška banja”, takt je nepravilno složen,”objašnjava profesor Bojan Mladenović.
Ta nepravilnost znači da je složen kombinovanjem jednog trodelnog i tri dvodelna takta. Ona je moguća na više načina (2+2+2+3, 2+2+3+2, 2+3+2+2, 3+2+2+2). Nepravilno složen devetodelni takt odlika je i etno i savremene muzike Balkana.
“Najpoznatiji primer za kombinaciju 2+2+2+3 je pesma „Niška Banja„, mada je ovaj ritam karakterističan i za mnoge druge pesme i igre vranjskog i makedonskog melosa. Primeri za nešto manje zastupljenu kombinaciju 2+3+2+2 su „Zbog tebe, mome ubava“, „Što mi e milo em drago“, kazao je poznati niški bubnjar Josip Joško Hartl.
Muzika našeg podneblja obiluje ovakvim ritmovima. Primer koji su sagovornici Srbija vesti dali je i pesma “Narode moj”, rok grupe “Galija”.
“Postoji i desetosminski takt (10/8) koji se, primera radi, može čuti u filmu „Nemoguća misija“ gde je podela 3+3+2+2, ili jedanaestosminski (11/8) u pesmi “Leb I sol” „Uči me majko, karaj me” uz podelu 3+2+2+2+2, objašnjava Hartl.
A ako vam je teorija muzike suviše komplikovana za razmevanje, jednostavno rečeno, (9/8) devet osmina bureka možete naručiti na više načina: ako naručite tri osmine, tri osmine i tri osmine onda je to klasika, a ako naručite dve osmine, dve osmine, dve osmine, pa tri – pogodili ste ritam naše “Niške banje”.
Izvor: SrbijaVesti.rs